Petar II Petrović Njegoš
Petar II Petrović Njegoš · 20 März 2025
O, ti bićem beskonačni bez početka i bez kraja! Početak si sam osnova i kraj svega u tebe je. Ti, dubino neizmjerna, ti, visoto nedolećna, ti si śajnost svoju skrio mlogostručnim pokrivalom veličanstva i prostranstva, te se ne daš da te vidi oko duše najumnije, nit' um sebe voobrazi, no tek počne o teb' mislit, zanese se u beskrajnost sve s višega k višem odeć, leteć želno da te vidi ili śenku barem tvoju. Al' zaludu njemu muka, po prostoru tumaranje, kada si ga ti stvorio...
Petar II Petrović Njegoš · 17 März 2025
Plava luna vedrim zrakom u prelesti divno teče ispod polja zvjezdanije u proljećnu tihu veče, siplje zrake magičeske, čuvstva tajna neka budi, te smrtnika žedni pogled u dražesti slatkoj bludi. Nad njom zv’jezde rojevima brilijantna kola vode, pod njom kaplje rojevima zažižu se rojne vode; na grm slavuj usamljeni armoničku pjesnu poje, mušice se ognjevite ka komete male roje. Ja zamišljen pod šatorom na šareni ćilim sjedim i s pogledom vnimatelnim svu divotu ovu gledim....
Petar II Petrović Njegoš · 17 März 2025
Над многоочитым звездным сводом и под самой верхней сферой неба, там, где взгляд людской достичь не может юных солнц бессменное рожденье,— выбитые из кремня творца рукою, осыпаются они роями,— там и был зачат твой гений и поэзией миропомазан; из тех мест, где вспыхивают...
Petar II Petrović Njegoš · 17 März 2025
Petar II Petrović Njegoš, najveće je pjesničko ime crnogorskoga jezika i jedno od velikih imena evropske i svjetske književnosti. Njegova misao nikada nije prestala da vlada Crnom Gorom. Od svojeg herojskog naroda Njegoš je uzeo veličanstvenu građu od koje će splesti veličanstveni vijenac slave i sebi, i njemu. Zbog toga Crnogorci ga prizivaju, isto onako kao Rusi Puškina, Njemci Getea ili Talijani Dantea. Njegoševa poezija sadrži veći broj filozofskih formula koje se odnose na...
Petar II Petrović Njegoš · 17 März 2025
Knjigu piše skadarski vezire, a šalje je u Stambolu gradu a na ruke caru gospodaru: "Sultan-care, dragi gospodare, Goru Crnu muka pritisnula: pogibe joj žito u dolini pogibe joj stado u planini; uzvija se narod u gorama, ništa ne zna šta hoće da radi. No otvori blago iz riznice, a otvori žito iz žitnice; domamićeš na to Crnogorce, predaće se tebi Crnogorci, pokorićeš lomnu Goru Crnu, učinićeš dinu zadužbinu i proslavit ime u svijetu." A kad care knjigu razumio on nakiti sitnoga...