O, ti bićem beskonačni bez početka i bez kraja! Početak si sam osnova i kraj svega u tebe je. Ti, dubino neizmjerna, ti, visoto nedolećna, ti si śajnost svoju skrio mlogostručnim pokrivalom veličanstva i prostranstva, te se ne daš da te vidi oko duše najumnije, nit' um sebe voobrazi, no tek počne o teb' mislit, zanese se u beskrajnost sve s višega k višem odeć, leteć želno da te vidi ili śenku barem tvoju. Al' zaludu njemu muka, po prostoru tumaranje, kada si ga ti stvorio...
Plava luna vedrim zrakom u prelesti divno teče ispod polja zvjezdanije u proljećnu tihu veče, siplje zrake magičeske, čuvstva tajna neka budi, te smrtnika žedni pogled u dražesti slatkoj bludi. Nad njom zv’jezde rojevima brilijantna kola vode, pod njom kaplje rojevima zažižu se rojne vode; na grm slavuj usamljeni armoničku pjesnu poje, mušice se ognjevite ka komete male roje. Ja zamišljen pod šatorom na šareni ćilim sjedim i s pogledom vnimatelnim svu divotu ovu gledim....
Над многоочитым звездным сводом и под самой верхней сферой неба, там, где взгляд людской достичь не может юных солнц бессменное рожденье,— выбитые из кремня творца рукою, осыпаются они роями,— там и был зачат твой гений и поэзией миропомазан; из тех мест, где вспыхивают...
Petar II Petrović Njegoš, najveće je pjesničko ime crnogorskoga jezika i jedno od velikih imena evropske i svjetske književnosti. Njegova misao nikada nije prestala da vlada Crnom Gorom. Od svojeg herojskog naroda Njegoš je uzeo veličanstvenu građu od koje će splesti veličanstveni vijenac slave i sebi, i njemu. Zbog toga Crnogorci ga prizivaju, isto onako kao Rusi Puškina, Njemci Getea ili Talijani Dantea. Njegoševa poezija sadrži veći broj filozofskih formula koje se odnose na...