Jednom svinja iz puna korita
pred vratima imućnoga doma,
kâ umije, po svinjski lokaše
Oraj gordo na krutoj litici
veličava krila odmaraše
i ostraše smrtonosne kandže
bacajući plamene poglede
na sve strane u proljetno jutro,
k' pobjedi se novoj gotoveći.
Nego svinja, kako se naloka,
poizdiže turin obrljani
i ugleda na liticu orla.
Groknu krupno, pa govori orlu:
«Šta tu činiš na goloj litici,
nesrećniče i gladni ajduče,
izgnaniče pod opštim prokletstvom?
Što je tvoja žalosna sudbina:
prazna slava i grabež krvavi,
pa i s krvlju ručak bez večere.
Pomiri se i predaj ljudima,
viđi kâ se živi obilato:
meni na dan tri korita daju,
sve punije jedno od drugoga;
pa cio dan u glib do ušiju,
prevraćam se, na svijet uživam;
ni što mislim, ni glavu razbijam,
no iza sna na puno korito. »
Oraj tresnu, pa prikupi krila,
s prezrenijem odgovara svinji:
« Mož se hvalit kâ pošteno živiš
pred svinjama, ali ne pred nama,
jerbo naše pleme ponosito
takvoga se gnušava života.
Nego ti se čuditi i nije:
svinjski misliš, a svinjski govoriš.
To ti sada daju i goste te,
al' ne zato rašta ti pominješ,
no dok malo nakupiš slanine,
pa će odmah maljugom po ciku.
To pogađaš, mi smo grabitelji,
pod vslenskim živimo procesom
opasnosti i krvoprolića;
to su naše igre i pirovi
No likovi naši ponositi
jesu simvol zemnog veličanstva,
na krunama carskijem blistaju;
još se krune diče i ponose
što su lika našega dostojne.»
To izreče, pa hitro poleti,
ka krilata iz luka strijela,
u svojemu nad oblakom carstvu.
Osta svinja u gadnom brlogu
čekajući u čelo sjekiru.
Petar II Petrović Njegoš
Kommentar schreiben